Imala je samo 21 godinu, bila puna energije, planova i života. A onda je jedan trenutak sve zaustavio. Teška saobraćajna nesreća, sedam dana u komi, petnaest operacija i dug oporavak mogli su da budu priča samo o borbi za život. Za Mateju Bobek iz Slovenije postali su početak jednog sasvim drugačijeg života, onog u kojem će muzika, glas, ljubav ljudi i vera dobiti potpuno novo značenje.
„Bila sam mlada devojka u punom životnom zamahu, izuzetno aktivna, puna energije, planova i života. I onda se u jednom trenutku sve zaustavilo“, priseća se Mateja.
Posle nesreće provela je oko sedam dana u komi. Kada se probudila, čekalo ju je petnaest operacija i dug put oporavka. Ipak, ono što je promenilo njen život nije bilo samo ono kroz šta je prošlo njeno telo. Iz kome je, kaže, ponela sećanje na mir, svetlost i susret sa anđelima, koji su je pitali želi li da ode ili ostane. Osetila je da njeno vreme još nije došlo i da je pred njom velika borba. Izabrala je da ostane.
Probudila se pevajući
A onda se dogodilo nešto što i danas zvuči gotovo filmski nakon sedam dana kome Mateja se probudila pevajući.
Muzika je i pre nesreće bila važan deo njenog života, ali je nakon nje dobila sasvim drugo značenje. Dok se telo oporavljalo, pevanje joj je pomagalo da se ponovo poveže sa sobom i životom. Kasnije je saznala da se iznad Celja, gde je ležala u bolnici, pojavila duga. Za Mateju je ona ostala simbol povratka i novog početka.
„Pevanje je oduvijek bilo deo mene, ali nakon nesreće dobilo je potpuno novo značenje. Pevala sam mnogo i osećala kao da glazbom ponovno povezujem svoje telo, duh i život. Kao da sam kroz pesmu ponovno učila da živim“, kaže Mateja.
Upravo je to iskustvo odvelo ka dubljem istraživanju glasa i zvuka. Susrela se sa različitim oblicima terapije, među kojima su bile pranoterapija i terapija zvukom, kao i sa Shirlie Roden isceliteljicom glasom, s kojom se kasnije i lično povezala.
Glas za Mateju više nije bio samo sredstvo kojim govorimo ili pevamo. Počela je da ga doživljava kao vibraciju koja može da prenese emociju, snagu, nežnost i prisutnost i da čoveka dotakne na mnogo dubljem nivou.
Život posle nesreće
Mateja danas veruje da ju je upravo ta velika životna prekretnica dovela na put kojim ide. Da nije bilo nesreće, možda nikada ne bi počela da istražuje zvuk, glas, meditaciju i različite oblike terapije i isceljivanja. Ipak, pravi jasnu razliku između zahvalnosti za ono što joj se dogodilo i zahvalnosti za život koji je dobila nakon toga.
„Ali ne mogu reći da sam zahvalna na samoj nesreći. Bila je strašna i teška. Zahvalna sam na životu koji mi je nakon nje dan. Zahvalna sam što sam izabrala ostati i boriti se“, kaže Mateja.
A u toj borbi nije bila sama. Uz nju su bili porodica, prijatelji, zdravstveno osoblje i ljudi iz njenog mesta. Posebno mesto imala je muzika. Prijatelji iz pevačkog zbora posećivali su je, a u bolnici su čak priredili koncert.
U vreme nesreće igrala je i u dramskoj predstavi „Županova Micka“. Njeni prijatelji iz predstave došli su u bolnicu i zajedno su je odigrali. Dok je prolazila kroz jedan od najtežih perioda života, ljudi oko nje donosili su joj upravo ono što joj je bilo potrebno muziku, pozorište, prijateljstvo, ljubav i osećaj da život i dalje postoji.
Ta podrška oblikovala je i ono što danas govori ljudima koji prolaze kroz teške trenutke. Ne voli jednostavne rečenice poput „biće bolje“, jer iz sopstvenog iskustva zna koliko je teško ponovo učiti strpljenje, prihvatanje i poverenje. Umesto toga, savetuje ljude da ne prolaze kroz bol sami, da dozvole drugima da budu uz njih i pronađu ono što ih vraća životu bilo da je to muzika, priroda, molitva, razgovor ili nešto sasvim drugo.
Ne moramo, kako kaže, odmah znati ni kuda nas život vodi. Ponekad je dovoljan samo jedan mali korak.
Sreća je postala jednostavna
Posle svega što je prošla, Matejin odgovor na pitanje šta je sreća nema veze sa velikim planovima i velikim životnim pobedama. Sreća je postala mnogo jednostavnija biti živ, udahnuti novi dan, čuti muziku, biti sa ljudima koje voliš, pronaći mir i osećati zahvalnost. Jer sreća, kako je danas vidi, nije život bez problema. Život može da nas iznenadi, sruši i natera da ponovo gradimo sebe. Ali upravo tada možemo otkriti koliko znači još jedan običan dan.I zato svoju priču možda najbolje opisuje rečenicom:
„Izabrala sam život. I život je izabrao mene.“
