Postoji jedna vrsta ljubavi koja nigde ne žuri.Ljubavi koja ima vremena da sasluša priču do kraja, da još jednom pročita istu bajku, da sačuva kamenčić pronađen na plaži jer je za jedno dete to najveće blago na svetu.To je ljubav baka i deka.
Možda zato mnogi od nas, kada zatvore oči i pomisle na detinjstvo, najpre osete miris bakinog kolača ili se sete dedine ruke koja ih je sigurno vodila preko ulice.Ispostavlja se da to nisu samo lepe uspomene.
Naučnici već godinama proučavaju koliko prisustvo baka i deka utiče na odrastanje dece. Rezultati pokazuju da deca koja imaju blizak odnos sa bakama i dekama često razvijaju veću emocionalnu sigurnost, bolje se nose sa stresom i lakše prevazilaze teške životne situacije. Njihova podrška može biti važan zaštitni faktor tokom odrastanja. Ali ova veza menja i starije.
Nedavna istraživanja pokazuju da bake i deke koji provode vreme sa unucima često imaju više društvenih kontakata, ostaju mentalno aktivniji i mogu imati bolje očuvane kognitivne sposobnosti u poznijim godinama. Naravno, kao i u svemu, važna je ravnoteža – umerena i dobrovoljna briga donosi koristi, dok preveliko opterećenje može imati suprotan efekat.
Možda upravo zato antropolozi govore o takozvanoj “hipotezi bake”. Ona kaže da su bake kroz ljudsku istoriju pomagale u podizanju unuka, omogućavajući porodicama da lakše prežive i odgaje decu. Neki naučnici čak smatraju da je upravo ova međugeneracijska saradnja bila jedan od razloga zbog kojih ljudi žive duže od mnogih drugih vrsta. Ipak, možda najlepši deo ove priče ne može da se izmeri statistikama. To je trenutak kada baka kaže: “Ispričaj mi kako ti je bilo danas.”
Ili kada deda satima strpljivo pokazuje kako se sadi paradajz, popravlja bicikl ili pravi praćka od grane. U tim trenucima ne prenose se samo znanje i veštine. Prenosi se osećaj da pripadamo. Da smo voljeni. Da uvek postoji neko ko će navijati za nas, čak i kada pogrešimo.
Happy Life poruka
Deca možda neće zapamtiti svaku igračku koju su dobila.
Ali će pamtiti bakinu kuhinju koja je mirisala na vanilu.
Dedin osmeh kada ih je učio da voze bicikl.
Ruke koje su ih grlile bez razloga.
Jer najveće nasleđe koje bake i deke ostavljaju unucima nije kuća, zemlja ili novac.
To je osećaj da su, negde u ovom svetu, oduvek bili bezuslovno voljen
