Postoje ljudi koji nakon samo pola sata razgovora ostave utisak kao da ste upravo istrčali maraton. S druge strane, postoje i oni s kojima popijete kafu na brzinu, a kući se vratite puni elana, sa osmehom i laganim osećajem u grudima. Razlika između ove dve grupe ljudi nije u tome koliko su glasni, zanimljivi ili uspešni, već u energiji koju razmenjuju sa vama.
Dok se mnogo govori o „toksičnim“ odnosima i ljudima koji crpe energiju, retko se fokusiramo na one druge ljude koji nam pune baterije i čine da se osećamo bolje, stabilnije i prisutnije u sopstvenom životu.
Kolege uz koje je posao lakši Radno okruženje je često izvor stresa, ali kolege koje pune baterije menjaju čitavu dinamiku tima. To nisu nužno ljudi s kojima se družite van posla, već oni koji unose smirenost u kriznim situacijama. Oni ne šire paniku, ne učestvuju u spletkarenju i umeju da priznaju tuđi uspeh. Pored njih, radni dan prolazi bez nepotrebne drame, a problem se posmatra kao zadatak koji treba rešiti, a ne kao katastrofa.
Prijatelji pred kojima ne nosite masku Pravo prijateljstvo koje obnavlja energiju prepoznaje se po odsustvu potrebe za impresioniranjem. To su prijatelji s kojima ne morate da pazite na svaku reč niti da glumatate da je sve u redu kada nije. Nakon susreta s njima, ne osećate se osuđivano niti iscrpljeno od dokazivanja. Osvežavajuće je imati nekoga ko vas sluša bez pripremanja odgovora unapred i ko se raduje vašim pobedama jednako iskreno kao i svojim.
Partneri koji su sigurna luka U emotivnim odnosima, partner koji puni baterije pruža osećaj bezbednosti, a ne konstantne neizvesnosti. To je odnos u kom ne morate da pogađate šta druga strana misli i gde se konflikti rešavaju razgovorom, a ne ignorisanjem. Takav partner ne crpi vašu energiju kroz kontrolu ili pasivnu agresiju, već vas podržava da rastete kao individualac. Razgovor s njim donosi bistrinu, a ne novu glavobolju.
Jednostavna razlika: Iscrpljivanje vs. Autentičnost
Najbrži način da napravite razliku između ljudi koji vas prazne i onih koji vas pune jeste da obratite pažnju na sopstveno telo i misli nakon susreta:
- Ljudi koji vas iscrpljuju: Posle vremena provedenog s njima osećate mentalnu maglu, napetost u ramenima ili želju da budete sami kako biste se „oporavili“. Razgovori su uglavnom jednostrani, fokusirani na njihove probleme, žalbe ili suptilne kritike na vaš račun.
- Ljudi uz koje ste svoji: Nema potrebe za pretvaranjem niti preispitivanjem „da li ste rekli nešto pogrešno“. Osećate se prihvaćeno tačno onakvi kakvi jeste u tom trenutku bilo da ste raspoloženi, tužni ili tihi. Razmena je ravnopravna, a osećaj lakoće ostaje prisutan satima nakon susreta.
Negovanje odnosa koji nam pune baterije nije luksuz, već potreba za psihičku dobrobit. Kada prepoznamo ko su ti ljudi u našem okruženju — bilo na poslu, u kući ili u društvu — i kada odlučimo da u te odnose uložimo svoje vreme i pažnju, i mi sami postajemo neko uz koga se drugi osećaju sigurno i prihvaćeno.
Zanimljivo je da se značaj bliskih odnosa pojavljuje i kada govorimo o navikama najdugovečnijih ljudi na svetu.
Kako prepoznati ljude koji nam pune baterije?
Zanimljivo je da to često ne prepoznajemo po velikim gestovima. Ljudi koji nam pune baterije nisu nužno oni koji uvek imaju savršen savet, koji nas neprestano zasmejavaju ili pokušavaju da reše svaki naš problem. Ponekad je njihova najveća vrednost upravo u tome što pored njih možemo jednostavno da budemo ono što jesmo.
Sa njima tišina nije neprijatna. Ne morate da budete raspoloženi kada niste, niti da objašnjavate zašto vam je potreban mir. Oni neće svaki vaš problem pretvoriti u svoj, niti će vaše dobre vesti dočekati takmičenjem i poređenjem.
Takvi odnosi imaju još jednu važnu osobinu – uzajamnost. Nekada vi slušate njih, nekada oni slušaju vas. Nekada ste vi osoba koja pruža podršku, a nekada možete da se oslonite na njih. Nema stalnog osećaja da jedna strana daje, a druga samo uzima.
Nije važan broj ljudi, već kvalitet odnosa
Ne treba nam desetine bliskih ljudi da bismo se osećali povezano. Ponekad su dovoljne dve ili tri osobe kojima možete poslati poruku bez razmišljanja da li „smetate“ i sa kojima možete podeliti i dobru vest i loš dan.
Zato možda vredi s vremena na vreme zastati i zapitati se: Ko su ljudi posle čijeg društva se osećam mirnije, vedrije i više kao ja?
Odgovor na to pitanje često mnogo govori o odnosima koje vredi čuvati.
