Izmorena dejting aplikacijama, Angela Garwood odlučila je da potragu za ljubavlju preseli u stvarni svet i učestvuje na nizu događaja za upoznavanje, u nadi da će pronaći iskrenu povezanost.
Loši sastanci, bezbroj situacija u kojima su ljudi jednostavno nestali bez objašnjenja, nedelje dopisivanja sa muškarcima koji nikada nisu ni planirali da se zaista upoznamo. Moj “digitalni ljubavni CV” uključuje muškarca koji je zaboravio da pomene da je u vezi, drugog koji je želeo da povede prijatelja kao „moralnu podršku“ i trećeg koji mi je tek kasnije rekao da zapravo živi na Floridi. Savršeno.
Ono što je nekada bilo uzbudljivo danas deluje kao obična transakcija. Prema izveštaju Ofcom Online Nation 2024, deset najpopularnijih dejting aplikacija u Velikoj Britaniji izgubilo je ukupno 16 odsto korisnika. Tinder je ostao bez 23 odsto britanskih korisnika, Bumble je pao za 26 odsto, a Hinge za devet procenata. Ekonomija zasnovana na beskonačnom „prevlačenju“ fotografija počinje da posustaje. Generacija Z mašta o vremenu pre aplikacija, iako ga nikada nije doživela, dok milenijalci, čeznu za načinom na koji smo se nekada zaljubljivali – slučajno, spontano i licem u lice.
Dejting aplikacije osmišljene su tako da nas zadrže što duže. Ali, kao i svaka zavisnost, početno uzbuđenje vremenom nestaje, a ostaje samo umor.
Gde danas odlaze samci?
Sve češće – van interneta.
Događaji namenjeni ljudima koji žele da upoznaju partnera bez aplikacija doživljavaju pravi procvat. Organizuju se šetnje pasa za samce, druženja u knjižarama, večeri društvenih igara i brojni drugi susreti koji obećavaju da će hemija među ljudima biti važnija od algoritama.
Podaci organizatora Original Dating i The Inner Circle pokazuju da više od 60 odsto učesnika ovakvih događaja kasnije ode na prvi sastanak, dok se kod aplikacija taj procenat kreće oko 14 odsto.
U ime istraživanja – i ljubavi – odjavila sam se sa aplikacija i izašla među ljude.
Brzi sastanci (Speed dating)
U bar u Oksfordu stigla sam nervozna, ali otvorena za nova iskustva.
Domaćin Leo srdačno nas je dočekao. Pre nego što je prvi tajmer zazvonio, već sam započela zanimljiv razgovor sa simpatičnim muškarcem za šankom. Međutim, kada je počeo prvi krug upoznavanja, misteriozno je nestao. Nije baš obećavajući početak.
Svaki razgovor trajao je osam minuta. Sa nekima je vreme proletelo, sa drugima se činilo beskrajno dugim.
Kao novinarka navikla sam da postavljam pitanja, ali jedan sagovornik nije mi postavio nijedno jedino pitanje o meni, dok je drugi toliko čvrsto prekrstio ruke da sam se zapitala da li se priprema za sudar.
Ipak, bilo je nečeg osvežavajućeg u svemu tome. Kontakt očima, smeh – sa gotovo svima sam se iskreno nasmejala – i ona pomalo dečja neprijatnost kada dvoje ljudi pokušava da uspostavi vezu bez ekrana između sebe.
Brze sastanke osmislio je krajem devedesetih rabin Jaakov Dejo u Los Anđelesu. Popularnost su izgubili kada su aplikacije preuzele primat, ali danas se vraćaju na velika vrata. Platforma Eventbrite zabeležila je čak tri puta više ovakvih događaja u Londonu 2022. nego godinu ranije.
„Aplikacije su ljubav pretvorile u igru brojki“, kaže Endrju Samersgil, osnivač Original Datinga.
„Ne možete prevlačenjem prsta pronaći pravu povezanost. To se oseti čim uđete u prostoriju. Posle nekoliko minuta razgovora licem u lice znate više nego posle nedelja dopisivanja.“
Bio je u pravu.
Kada ste zajedno u istoj prostoriji, vraćaju se nijanse koje internet ne može da prenese – glas, držanje tela, toplina, pogled. Čak su i pomalo neprijatni razgovori delovali iskrenije od pažljivo uređenih profila.
Iako među tih osam minuta nisam pronašla potencijalnog partnera, otišla sam kući raspoloženija, podsećajući sebe da je privlačnost nepredvidiva i da se ne može svesti na fotografiju.
Veče za samce
Ako su brzi sastanci organizovani, onda je veče za samce – kontrolisani haos uz koktele.
Bar je bio prepun, atmosfera optimistična, ali pomalo neorganizovana. Najlepši deo bio je to što ste znali da su svi prisutni slobodni. Mogli ste da priđete bilo kome bez razmišljanja da li je osoba zauzeta.
Džejms Ormerod iz organizacije Thursday kaže da interesovanje stalno raste.
„Ljudi su umorni od toksične i iscrpljujuće kulture dejting aplikacija. Žele da se vrate osnovama i upoznaju nekoga na starinski način – uživo. Pokušavamo da vratimo radost zabavljanju.“
Radosti je svakako bilo.
Ali bilo je i alkohola.
Posle dve čaše vina i jedne margarite primetila sam visokog, zgodnog muškarca u tamnoplavom džemperu. Oko njega su kružile žene poput satelita. Odlučila sam da mu priđem kasnije.
U međuvremenu sam razgovarala sa nekoliko veoma entuzijastičnih mladića u dvadesetim godinama. Bili su simpatični, ali nisu bili ono što sam tražila.
Na kraju sam stigla do muškarca u tamnoplavom džemperu.
Ljubazan. Lepo obučen.
I neverovatno dosadan.
Materijal za muža? Nikako.
Jedan od učesnika rekao mi je da mu se dopada što svi dolaze otvoreni za upoznavanje.
„To se jednostavno ne dešava kada izađete običnog petka u grad“, rekao je.
I bio je u pravu.
Otvorenost oslobađa, ali alkohol može jednako lako da zamagli procenu kao što opušta ljude. Ako je cilj pronaći stvarnu povezanost, možda je bolje upoznati nekoga trezan nego pripit.
Kućna žurka
Žurka organizacije Bored of Dating Apps (BODA) delovala je drugačije već na prvi pogled.
Tepisi sa cvetnim dezenima iz devedesetih, biblioteka iza koje se krije tajna prostorija i gosti uglavnom između kasnih dvadesetih i ranih četrdesetih godina. Sve je delovalo razigrano i opušteno.
„Ljude ovde ne povezuje starost, već način razmišljanja“, kaže osnivačica Džes Evans.
„Dolaze oni koji cene trud, iskrenost i žele da upoznaju nekoga bez skrivanja iza ekrana.“
Evans je pokrenula BODA u Liverpulu 2022. godine, a događaji su se u međuvremenu proširili na London i Njujork.
„Previše divnih ljudi počelo je da veruje da nešto nije u redu s njima samo zato što ih algoritam nije favorizovao. Želela sam da vratim ono uzbuđenje kada uđete u prostoriju i nemate predstavu koga biste mogli da upoznate.“
I zaista, ta energija se osećala.
Više puta sam naletela na Amira, kome sam u sebi dala nadimak „Momak sa savršenom kosom“. U beloj košulji, dizajnerskim farmerkama i sa besprekornom frizurom nije bio tip osobe kojoj bih dala „lajk“ na aplikaciji. Ali razgovor sa njim bio je iznenađujuće prirodan.
„Zašto nosiš taj končić oko vrata?“ našalila sam se pokazujući na njegov gotovo neprimetan šal.
„To je moda!“, branio se.
„Hoćeš li ovo da napišeš u tekstu?“
Naravno da hoću.
Kasnije sam upoznala Dilana, još jednog muškarca kome verovatno nikada ne bih dala šansu preko aplikacije.
U majici brenda AllSaints i patikama nasmejao me je u roku od nekoliko sekundi.
Rekao mi je da mu se dopada moja energija, za šta sam zasluge pripisala soku od jabuke koji sam cele večeri pila jer sam odlučila da ostanem potpuno trezna.
„Teško je biti egzotičan“, našalio se dok smo razgovarali o našem mešanom poreklu. Ja sam napola Filipinka, napola Engleskinja, a on ima irske i sijera-leonske korene.
Od tada smo nastavili da se dopisujemo.
Piće je već dogovoreno.
Raspored prostorija takođe je pomagao. Kada razgovor nije tekao, jednostavno biste prešli u drugu sobu i upoznali nekog novog.
Organizatori imaju i pravilo da posle događaja nema ignorisanja poruka („ghosting“) niti nepristojnog ponašanja prema osobama koje vas odbiju. To stvara osećaj odgovornosti koji na internetu često nedostaje.
Naravno, nisu svi susreti bili uspešni.
„Ovde je krevet…“, rekao je jedan muškarac uz poluosmeh.
Zaista jeste.
Ali ja sam mu samo poželela prijatno veče i otišla dalje.
