Bojana (44) je 2016. saznala da će u potpunosti izgubiti sluh: Ugradila je kohlearni implant i prvi put jasno čula svet.
Kada je u drugoj godini života izgubila sluh, lekari su pretpostavili da je uzrok bila visoka temperatura. Od tada počinje borba njenih roditelja da joj obezbede što bolji razvoj i komunikaciju. Danas, sa 44 godine, Bojana Vidić iz Kovina ne samo da ponovo čuje, već je postala glas podrške svim osobama sa oštećenjem sluha.
Foto: privatna arhiva
Bojana je osnivač Organizacije osoba sa kohlearnim implantom (OOKI) i pokretač podkasta „Zvuk inkluzije“. Njen put nije bio lak. Kao devojčica nosila je slušne aparate koji su joj omogućavali da čuje određene zvukove, ali bez jasnog razumevanja govora.
– To je više bio osećaj buke nego stvarna percepcija reči. Bez čitanja sa usana nisam mogla da razumem govor – priča Bojana.
Školovala se u redovnom sistemu, završila srednju školu za poslastičara u Smederevu, radila u pekari, potom u JAT keteringu, bila i bebisiterka. Težila je samostalnosti i nije dozvolila da je invaliditet definiše.
Iako je uz slušni aparat funkcionisala, oko četrdesete godine sluh je počeo naglo da slabi. Audiometrija je još 2016. pokazala da će vremenom potpuno izgubiti i ono malo sluha što joj je ostalo.
– Kada sam shvatila da me čeka potpuna tišina, povukla sam se u sebe. Postala sam anksiozna, izbegavala ljude, plašila se ulice jer nisam mogla da čujem automobile i bicikliste – kaže ona.
Odluka o ugradnji kohlearnog implanta nije došla preko noći, ali je bila prekretnica.
Kohlearni implant ne pojačava zvuk kao slušni aparat, već direktno stimuliše slušni nerv. Operacija traje nekoliko sati i radi se u opštoj anesteziji. Nakon tri nedelje sledi aktivacija uređaja i dug proces rehabilitacije.
Foto: privatna arhiva
– Mnogi misle da je dovoljno „uključiti“ implant i sve odmah čujete. Nije tako. Mozak mora da nauči da obrađuje nove zvučne informacije. Kod nekoga to traje mesecima, kod nekoga godinama – objašnjava Bojana.
Trenutak prve aktivacije pamti zauvek.
– To je bio neverovatan osećaj. Sve što sam do tada samo zamišljala odjednom je postalo stvarno. Danas razumem govor oko 80 odsto i bez čitanja sa usana.
Ipak, navikavanje nije bilo jednostavno. Najteže su joj pala dva zvuka kapanje vode i šuštanje kese.
– Delovali su mi iritirajuće, jer ih nikada ranije nisam stvarno čula. Ali baš ti „obični“ zvuci dokaz su da svet oko mene više nije tih-priča ona.
Foto: privatna arhiva
Svakodnevne navike nisu se drastično promenile, ali sada više vodi računa o spoljašnjem procesoru mora da ga skida tokom spavanja, da ga ne kvasi i redovno održava.
Važno je, naglašava, da korisnici znaju da magnetna rezonanca nije dozvoljena bez konsultacije sa stručnjacima, dok je snimanje zuba bezbedno.
– Imam jednu prednost u odnosu na vas koji čujete mogu da skinem procesor i odmorim mozak od buke – kaže uz osmeh.
Suočena sa brojnim dezinformacijama pre operacije, odlučila je da svoje iskustvo deli javno. Tako je nastala Organizacija osoba sa kohlearnim implantom.
– Ljudi su zbunjeni i uplašeni kada se prvi put suoče sa gubitkom sluha. Želela sam da im skratim put do tačnih informacija i pokažem da postoje rešenja- kaže Bojana.
Kroz podkast „Zvuk inkluzije“ i rad udruženja, Bojana se bori za podizanje svesti, dostupnost informacija i sistemsku podršku osobama sa oštećenjem sluha.
Kada tehnologija vrati zvuk života
U Srbiji je do sada ugrađeno više od 1.000 kohlearnih implanata, a godišnje se obavi između 60 i 70 operacija. Uređaj se o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ugrađuje od 2005. godine (jedna strana), a od 2022. godine dostupan je i odraslim osobama.
Stručnjaci ističu da je ključ rana dijagnostika. Skrining sluha kod novorođenčadi sprovodi se u brojnim porodilištima, ali pokrivenost trenutno iznosi oko 30 odsto. Cilj je da do 2030. godine ona dostigne najmanje 50 odsto, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Kohlearni implant zaobilazi oštećene strukture unutrašnjeg uha i direktno stimuliše slušni nerv, omogućavajući mozgu da ponovo prima zvučne informacije. Iako ne vraća prirodan sluh, omogućava razvoj funkcionalnog razumevanja govora i punu društvenu uključenost.
Danas je širom sveta ugrađeno više od milion implanata, što svedoči o značaju ove tehnologije i životima koji su njome trajno promenjeni.
