Strah od neuspeha jedan je od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odustaju od svojih snova, odlažu važne odluke ili se zadovoljavaju manje nego što zaslužuju. Taj strah nas ubeđuje da je bolje uopšte ne pokušati, nego pokušati i ne uspeti. Ali istina je da nas upravo strah od neuspeha najčešće koči više nego sam neuspeh ikada bi mogao.
Prvi korak ka oslobađanju od tog straha jeste promena perspektive shvatiti da neuspeh nije suprotnost uspehu, već njegov sastavni deo. Svaka uspešna osoba, bez izuzetka, prošla je kroz padove, greške i trenutke kada je sve izgledalo beznadežno. Razlika između onih koji uspevaju i onih koji odustaju nije u tome što jedni nikad ne padnu, već u tome što se jedni ponovo podignu, a drugi dozvole da ih strah zaustavi zauvek.
Važno je razumeti odakle strah dolazi. Najčešće je to strah od tuđeg mišljenja briga šta će drugi pomisliti ako ne uspemo. Ali istina je da ljudi mnogo manje obraćaju pažnju na naše neuspehe nego što mi to zamišljamo; svako je zaokupljen sopstvenim životom i sopstvenim strahovima. Kada to shvatimo, teret tuđeg suda postaje mnogo lakši.
Drugi važan korak jeste promena definicije neuspeha. Umesto da ga posmatramo kao katastrofu ili dokaz sopstvene nesposobnosti, možemo ga posmatrati kao informaciju povratnu vezu koja nam pokazuje šta ne funkcioniše i šta treba promeniti. Svaki pokušaj, čak i onaj koji ne uspe, donosi novo znanje i iskustvo koje nas približava cilju.
Korisno je i podeliti veliki cilj na male korake. Strah od neuspeha često je najjači kada gledamo na krajnji, veliki cilj i osećamo da je previše da bismo mogli da ga postignemo. Kada zadatak razložimo na manje, konkretne korake, lakše je krenuti, a svaki mali uspeh gradi samopouzdanje za sledeći korak.
Takođe je važno naučiti da razlikujemo sebe od svojih rezultata. Neuspeh u nekom poduhvatu ne znači da smo mi kao osoba neuspešni to samo znači da određeni pokušaj nije uspeo onako kako smo planirali. Naša vrednost ne zavisi od ishoda jednog projekta, jedne odluke ili jednog trenutka.
Na kraju, hrabrost ne znači odsustvo straha, već spremnost da delujemo uprkos njemu. Ljudi koji su promenili svet nisu bili bez straha oni su samo odlučili da ne dozvole da ih strah zaustavi. Zato, umesto da čekaš da strah nestane pre nego što kreneš, dozvoli sebi da kreneš i sa strahom jer upravo u tom koraku, uprkos neizvesnosti, leži prava snaga i početak svakog velikog uspeha.
