Kako znamo da je jedna država uspešna? Najčešći odgovor glasi – po tome koliko zarađuje. Godinama se napredak zemalja meri kroz bruto domaći proizvod (BDP), odnosno ukupnu vrednost svega što jedna ekonomija proizvede. Ali šta ako bogatstvo nije isto što i kvalitet života? Šta ako zemlja ima visok BDP, a njeni stanovnici nemaju vremena za porodicu, žive pod velikim stresom ili se osećaju usamljeno?
Upravo to pitanje postavila je mala himalajska država – Butan.
Sreća ispred ekonomije
Još krajem sedamdesetih godina prošlog veka, četvrti kralj Butana, Jigme Singye Wangchuck, izgovorio je rečenicu koja je obišla svet:
“Bruto nacionalna sreća važnija je od bruto domaćeg proizvoda.”
Iz te ideje nastao je koncept Bruto nacionalne sreće (Gross National Happiness – GNH), jedinstven sistem kojim država pokušava da meri koliko ljudi zaista dobro žive, a ne samo koliko novca zarađuju.
Kako se meri sreća?
U Butanu sreća nije shvaćena kao prolazno raspoloženje. Država prati mnogo širu sliku života kroz oblasti kao što su:
- psihološko blagostanje,
- fizičko zdravlje,
- obrazovanje,
- kvalitet životne sredine,
- očuvanje kulture,
- vreme provedeno sa porodicom,
- kvalitet upravljanja državom,
- snaga lokalne zajednice,
- životni standard.
Ideja nije da svi budu neprekidno nasmejani, već da društvo stvara uslove u kojima ljudi mogu da žive ispunjenije i dostojanstvenije.
Novac jeste važan – ali nije dovoljan
Naravno, ni u Butanu ne smatraju da ekonomija nije važna. Bez stabilne privrede nema kvalitetnog zdravstva, obrazovanja ni razvoja. Ali poruka ove filozofije je jednostavna: ekonomski rast treba da bude sredstvo za bolji život, a ne cilj sam po sebi. Zbog toga se pri donošenju važnih odluka razmatra i njihov uticaj na prirodu, zajednicu, kulturu i svakodnevni život građana.
Da li je sreća zaista merljiva?
Na ovo pitanje ni naučnici nemaju potpuno jedinstven odgovor. Neki smatraju da je Butan pokazao koliko je važno gledati dalje od ekonomskih pokazatelja, dok drugi ističu da je sreću teško objektivno izmeriti i da BDP i dalje ostaje važan pokazatelj razvoja. Danas mnogi stručnjaci smatraju da je najbolji pristup kombinovati ekonomske pokazatelje sa merama kvaliteta života i blagostanja.
Šta možemo naučiti od Butana?
Možda najvažnija lekcija ne dolazi iz statistike. Već iz jednog jednostavnog pitanja koje svako od nas može sebi da postavi:
Kako danas merim uspeh svog života?
Da li samo brojem obavljenih poslova, visinom plate i stvarima koje posedujem? Ili i vremenom koje provodim sa porodicom, prijateljima, u prirodi, radeći ono što volim?
Happy Life poruka
Možda sreća nikada neće stati u jednu tabelu ili grafikon.
Ali će se gotovo uvek pronaći u razgovoru koji traje duže nego što smo planirali, u šetnji bez žurbe, zagrljaju voljene osobe ili trenutku kada shvatimo da nam je ono najvrednije već tu. Jer život se ne meri samo onim što zaradimo. Već i onim što doživimo.
