Svako jutro nosi tihu priliku priliku da odlučimo kako ćemo se osećati pre nego što nas dan uvuče u svoje tempo. Jutarnji dnevnik je upravo to: nekoliko minuta koje posvećujemo sebi, pre nego što telefon, obaveze i tuđa očekivanja preuzmu prostor u našoj glavi.
Ne mora da bude komplikovano. Dovoljno je da uzmeš svesku, šolju kafe ili čaja, i zapišeš ono što ti prvo padne na pamet. Tri stvari na kojima si zahvalan. Jedna misao koja te vodi kroz dan. Ili prosto kako se trenutno osećaš, bez cenzure i bez pritiska da to bude lepo napisano.
Ono što jutarnje pisanje čini posebnim jeste trenutak pre nego što svet stigne da nam kaže kako da se osećamo. To je prostor koji pripada samo nama bez poruka, bez rokova, bez tuđih glasova. Samo mi i beli list papira.
Sa vremenom, ova mala navika menja način na koji ulazimo u dan. Umesto da reagujemo na haos, počinjemo da ga dočekujemo sa jasnijom namerom. Pozitivne misli koje zapišemo ujutru ne nestaju sa poslednjim gutljajem kafe one ostaju sa nama, tiho nas podsećajući da imamo izbor kako ćemo posmatrati ono što dolazi.
Probaj sutra. Pet minuta, jedna sveska, i jedna rečenica koja počinje sa: “Danas biram da…”
