Evropa prednjači u zaštiti životne sredine, naučnici govore o „najvećem oporavku šuma u istoriji“, razvijen je novi test za rak materice, a naučnik koji stoji iza revolucionarne vakcine protiv malarije dobio je prestižnu nagradu. Ovo su najlepše vesti nedelje.
Evropa predvodi svet u borbi protiv zagađenja
Evropske zemlje prednjače u zaštiti životne sredine zahvaljujući većem korišćenju obnovljivih izvora energije i merama za smanjenje zagađenja. Ipak, većina država i dalje nije na dobrom putu da ispuni klimatske ciljeve.
To pokazuje najnovije izdanje Indeksa ekoloških performansi (Environmental Performance Index), istraživanja koje svake druge godine zajednički objavljuju Univerziteti Jejl i Kolumbija u SAD. Ovaj indeks ocenjuje 177 zemalja prema tome koliko uspešno štite životnu sredinu.
Na prvom mestu nalazi se Estonija, koju su istraživači pohvalili zbog „dramatičnog smanjenja“ emisije gasova sa efektom staklene bašte. Slede Luksemburg i Velika Britanija. Jedina neevropska država među prvih 20 je Japan, koji zauzima 16. mesto, dok je Australija 25, dve pozicije ispred Sjedinjenih Američkih Država. Na začelju liste nalazi se Laos, iza Indije i Bangladeša.
Indeks ocenjuje zemlje na osnovu 47 pokazatelja – od emisije gasova sa efektom staklene bašte do održivog upravljanja šumama, ribarstvom i poljoprivrednim zemljištem.
Iako izveštaj pokazuje da je svet ostvario napredak u borbi protiv zagađenja, autori upozoravaju da je potrebno mnogo više kako bi se dostigao cilj neto nulte emisije do 2050. godine.
„Ako zemlje žele da ostanu na putu ka neto nultim emisijama do 2050. godine, moraće da nastave sa velikim smanjenjem emisija, što će zahtevati dodatne politike i mere u budućnosti“, rekao je glavni autor istraživanja Zak Vendling.
Naučnici govore o „najvećem oporavku šuma u istoriji sveta“
Dok su Sjedinjene Američke Države ove nedelje obeležavale 250 godina od osnivanja, ekolozi su podsetili na ono što nazivaju najvećim oporavkom šuma u istoriji sveta.
Kada su evropski doseljenici stigli na teritoriju današnjih SAD, počeli su masovno da krče šume kako bi napravili mesta za poljoprivredu. Posebno je bila pogođena savezna država Masačusets, za koju se procenjuje da je u jednom periodu izgubila čak 90 odsto svojih šuma. U čitavoj oblasti Nove Engleske nestalo je oko 80 odsto šumskog pokrivača.
Međutim, sredinom 19. veka mnoge farme su napuštene jer su se stanovnici selili dalje ka unutrašnjosti zemlje. Priroda je iskoristila priliku da se sama obnovi.
Danas je oko 60 odsto teritorije Masačusetsa ponovo pod šumom.
„Obnova šuma na severoistoku SAD, posebno u Novoj Engleskoj, predstavlja najveći oporavak šuma u istoriji sveta“, izjavio je Bil Mumo, ugledni naučnik iz Centra za istraživanje klime Woodwell.
„Sve se dogodilo zahvaljujući onome što nazivam blagotvornim nemarom. Nije postojao plan – poljoprivredno zemljište je jednostavno napušteno. Neverovatno je šta se dogodilo tokom poslednjih sto godina.“
Novi test mogao bi da poštedi hiljade žena invazivnih pregleda
Novo razvijeni test krvi za otkrivanje raka materice mogao bi da ubrza postavljanje dijagnoze i poštedi hiljade žena neprijatnih i invazivnih pregleda.
Rak materice četvrti je najčešći oblik raka kod žena u Velikoj Britaniji. Svake godine dijagnozu dobije oko 9.700 žena, dok se više od 90.000 njih upućuje na transvaginalni ultrazvuk kako bi se bolest isključila.
Novi test, nazvan PinPoint, koristi veštačku inteligenciju za analizu biomarkera u krvi i procenu rizika od raka.
Ispitan je na 16.481 ženi, među kojima je gotovo 3.000 imalo sumnju na malignu bolest. Istraživanje pokazuje da test sa 99 odsto tačnosti uspešno otkriva ginekološke karcinome, ali i potvrđuje kada bolest nije prisutna.
Naučnici smatraju da bi žene sa visokim rizikom mogle mnogo brže da dođu do dijagnoze i lečenja, dok bi one sa niskim rizikom izbegle nepotrebne invazivne preglede.
Dodatna istraživanja već su u planu.
Tvorac vakcine protiv malarije osvojio prestižnu evropsku nagradu
Naučnik koji je razvio vakcinu protiv malarije, zahvaljujući kojoj su spasene hiljade života – posebno dece – ovogodišnji je dobitnik Evropske nagrade za pronalazača (European Inventor Award 2026).
Irac ser Adrijan Hil i njegov tim sa Univerziteta Oksford razvili su vakcinu R21/Matrix-M, koja je tokom kliničkih ispitivanja pružila 75 do 80 odsto zaštite od malarije.
Zbog izuzetnih rezultata, Svetska zdravstvena organizacija preporučila je njenu upotrebu.
Prednost ove vakcine je što može da se proizvodi u velikim količinama, košta oko 2,5 britanske funte po dozi, a može da ostane stabilna i do dve godine u standardnim uslovima hlađenja, što je čini posebno pogodnom za udaljena područja.
Prva zemlja koja je odobrila vakcinu bila je Gana 2023. godine, a do danas ju je uvelo još dvadesetak država. Procene govore da je time sprečeno na desetine hiljada smrtnih slučajeva izazvanih malarijom.
Hil kaže da je odluku da se posveti istraživanju malarije doneo nakon boravka u Gambiji, gde je iz prve ruke video razorne posledice ove bolesti.
„Velika mi je čast što primam ovu prestižnu nagradu u ime stotina ljudi koji su tokom proteklih dvanaest godina učestvovali u razvoju, ispitivanju i odobravanju naše vakcine protiv malarije“, rekao je Hil.
