Zamislite život u kojem vas ujutru ne budi alarm, dan počinjete lagano, peške odlazite do prodavnice ili bašte, ručate sa porodicom, poznajete komšije i gotovo svakoga dana imate razlog da izađete napolje. Upravo tako izgleda svakodnevica mnogih ljudi u krajevima sveta poznatim po velikom broju dugovečnih stanovnika. Zanimljivo je da se nekoliko najpoznatijih takvih zajednica nalazi na ostrvima ili u blizini mora.
Na grčkom ostrvu Ikaria nije neobično sresti ljude koji su zakoračili duboko u devetu ili desetu deceniju života, a i dalje rade u bašti, odlaze kod prijatelja i učestvuju u svakodnevnom životu zajednice.
Hiljadama kilometara dalje, na japanskoj Okinavi, stariji ljudi tradicionalno ostaju fizički aktivni, neguju društvene veze i jedu jednostavnu hranu.
Na italijanskoj Sardiniji život takođe ne prestaje odlaskom u penziju. Šetnja, rad oko kuće, vinograda ili životinja i vreme provedeno sa porodicom ostaju deo svakodnevice i u poznim godinama.
Različiti jezici, različita hrana i različite kulture, ali mnogo zajedničkih životnih navika.
Šta su zapravo „Plave zone“?
Početkom ovog veka popularizovan je izraz „Plave zone“, kojim su označena područja povezana sa neuobičajeno velikim brojem dugovečnih ljudi.
Američki autor i istraživač Dan Buettner popularizovao je pet takvih područja: Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Ikariju u Grčkoj, poluostrvo Nikoya u Kostariki i Loma Lindu u Kaliforniji. Četiri od ovih pet područja nalaze se na ostrvima, poluostrvu ili u neposrednoj vezi sa morem.
I tu se nameće zanimljivo pitanje: da li nas život pored mora zaista može učiniti dugovečnijim?
More verovatno nije čarobni lek
Bilo bi lepo kada bi recept za stotu godinu glasio: preselite se na more. Nauka, međutim, nije tako jednostavna.
Na dugovečnost utiču brojni faktori – od genetike i zdravstvene zaštite do ishrane, fizičke aktivnosti, društvenih odnosa, životne sredine i ekonomskih uslova. Zato možda nije presudno samo gde ovi ljudi žive, već kako žive.
U mnogim tradicionalnim primorskim i ostrvskim zajednicama automobil nije potreban za svaki odlazak do prodavnice. Ljudi hodaju, penju se uzbrdo, rade u bašti, pripremaju hranu i tokom dana se prirodno kreću. Ne „odrađuju trening“. Jednostavno se kreću zato što je kretanje deo života.
Hrana koju bi prepoznale i naše bake
Još jedna zajednička karakteristika mnogih dugovečnih zajednica jeste relativno jednostavna ishrana.
Povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi, maslinovo ulje i druge lokalne namirnice često imaju važno mesto na jelovniku, dok visoko prerađena hrana tradicionalno nije bila osnova njihove ishrane.
Na ostrvima i u priobalnim područjima tome se pridružuje i riba. Ali možda je podjednako važno kako se jede.
Obrok nije samo gorivo koje se na brzinu pojede ispred računara. On je često vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.
Ljudi su možda važniji nego što mislimo
Ako pogledamo život u Ikariji, Okinavi ili Sardiniji, pojavljuje se još jedna zajednička nit – pripadnost zajednici. Ljudi imaju porodicu, prijatelje, komšije i svoje male svakodnevne rituale. Neko će svratiti na kafu. Neko će pomoći oko bašte. Neko će vas zaustaviti na ulici da popričate.
U svetu u kojem možemo imati hiljade kontakata na društvenim mrežama, a ipak provesti čitav dan bez pravog razgovora, ovo možda nije mala stvar. Društvena povezanost već dugo se istražuje kao jedan od faktora povezanih sa zdravljem i kvalitetom života.
I još nešto – nigde se toliko ne žuri
Možda je najlepša lekcija ovih mesta upravo njihov odnos prema vremenu. Ne znači da stanovnici ostrva nemaju probleme, stres ili obaveze. Imaju ih, kao i svi drugi.
Ali u tradicionalnom načinu života ostalo je više prostora za stvari koje smo mi počeli da smatramo luksuzom: dugu kafu, razgovor, šetnju, ručak sa porodicom, rad rukama, popodnevni odmor ili jednostavno nekoliko minuta gledanja u more.
Ne morate da se preselite na ostrvo
Većina nas neće spakovati kofere i započeti novi život na Ikariji ili Sardiniji.
Ali možda deo njihovog načina života možemo da donesemo tamo gde već živimo.
Više hodanja. Manje žurbe. Jednostavnija hrana. Ručak bez telefona. Ljudi koje volimo za istim stolom. Razlog da svakog jutra ustanemo i nečemu se radujemo.
