Znate li zašto je apiterapija sve popularnija i kako vam može pomoći?
Pčela je, najskromnije rečeno, čudo prirode. Ona ne samo da hrani svet svojim polenom i medom, već ga i leči. Sve što stvara, od meda do otrova, pretočeno je u moć apiterapije - prirodnog procesa i puta ka zdravlju, koji nam poklanja ovaj leteći farmaceut.
Apiterapija je upotreba pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih tegoba, poznata ljudima, još od prvog kontakta sa pčelama.
Apiterapeut sa Zlatibora, Mićun Šestović, objašnjava za „Blic magazin“ da se apiterapeuti ne mešaju u polje konvencionalne medicine. Oni je dopunjavaju, tamo gde mogu, višestruko brže i efikasnije.
„Apiterapija podiže imuni sistem, regeneriše ćelije, pojedine organe i sisteme. Deluje antibakterijski, antivirusno i antigljivično. Delotvornost crpimo iz snage pčele - letećeg farmaceuta koji na Zemlji živi oko 100 miliona godina. O tome svedoči savršeno očuvan fosil pčele, pronađen u u Burmi (Mjanmar), u jantaru – fosilizovanoj smoli “, kaže Šestović.
Foto: privatna arhiva
Najčešći pčelinji proizvodi koji se koriste u apiterapiji su med, polen, perga, propolis, pčelinji vosak, pčelinji otrov, matični mleč i dron-homogenat.
Inhalacije iz pčelinjih komora najčešće se preporučuju za blage do umerene respiratorne tegobe poput astme, hroničnog bronhitisa, sinusitisa, kao i za alergijske probleme poput polenske kijavice ili osetljive sluzokože nosa i grla. Pomažu i kod pojačanog kašlja posle infekcija, pojačanog sekreta u disajnim putevima i za oporavak plućne funkcije, na primer posle COVID-19.
„U apiterapijskoj komori “Vile Natural Wood“ osoba sedi ili leži u prostoru koji je direktno povezanom sa živom košnicom. Košnica je u apikomori poput prirodnog inhalatora, povezana specijalnom maskom i njenim dodacima sa korisnikom terapije, ali bez direktnog kontakta sa pčelama.
Postoje dvostruke mrežice zaštite tako da pčela ne može da dospe do maske, već samo aerosol.
Osoba tokom procesa apiterapije, koji je idealno da traje 20 minuta dnevno, iz košnice direktno udiše vazduh bogat propolisom, mednim i voskovim parama, feromonima, enzimima, eteričnim uljima i bioaktivnim supstancama. “, objašnjava Mićun, koji ove tretmane sprovodi na obroncima Zlatibora. Ovo je posebno važno, jer ruže vetrova ove planinske vazdušne banje, dodatno proširuje bronhije i samim tim utiče na pojačano, pozitivno dejstvo apiterapije.
Foto: privatna arhiva
Apiterapija je nekada bila regulisana kao komplementarna metoda pod Ministarstvom zdravlja, dok se od 2017. tretira kao preventivna, odnosno dodatna mera. Apiterapijom se mogu baviti samo sertifikovani apiterapeuti. Da bi neko postao apiterapeut, mora da završi školovanje na Akademiji pčelarstva i apiterapije Srbije. Udruženje Api-Beo akreditovano je od Zdravstvenog saveta Srbije. Obuka ima teorijski i praktični deo, a završava se seminarskim radom i odbranom pred komisijom na Poljoprivrednom fakultetu. Predavači su eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. Po uspešnoj odbrani stiče se zvanje apiterapeuta. Udruženje kontinuirano organizuje stručne seminare, naučne skupove i dodatne radionice, tako da se znanje stalno nadograđuje.
Ovaj priznati apiterapeut, u okviru svog prirodno, savršeno uklopljenog ambijenta, ističe da pčelinji proizvodi imaju ogroman potencijal u integrativnoj medicini, posebno kao dopuna u tretmanu autoimunih bolesti.
„Njihova primena može pomoći u jačanju imuniteta, ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života, ali su neophodna dalja klinička ispitivanja i pažljivo praćenje reakcija pacijenata. Propolis, med, matični mleč, polen i pčelinji otrov sadrže biološki aktivne supstance sa imunomodulatornim, antiinflamatornim, antimikrobnim i potencijalno antikancerogenim efektima“, objašnjava Mićun.
„Api terapija pomaže pacijentima na hemoterapiji i radioterapiji, jer ublažava nuspojave poput mukozitisa, gubitka apetita, umora i infekcija. Stimuliše imune ćelije, makrofage, NK ćelije, T-limfocite, veoma važne u borbi protiv raka. Studije pokazuju da CAPE iz propolisa može inhibirati rast ćelija raka dojke, prostate, debelog creva i mozga. Med i propolis klinički su se pokazali korisnim za smanjenje mukozitisa kod onkoloških pacijenata. Kod autoimunih bolesti propolis i matični mleč mogu pomoći u balansiranju preaktivnog imunog sistema, sa antiinflamatornim dejstvom koje je ključno u lečenju reumatoidnog artritisa, lupusa i Hashimoto tiroiditisa.
Pčelinji otrov koristi se u apitoksin terapiji, naročito u Južnoj Koreji, Kini i Rusiji, za tretman reumatskih bolesti, multiple skleroze i drugih neuroinflamatornih stanja. Propolis je ispitan i kod ulceroznog kolitisa gde je pokazao smanjenje simptoma i inflamatornih markera“, navodi Šestović.
Promene klime i upotreba pesticida ugrožavaju opstanak pčelinjih zajednica, što dovodi do smanjene proizvodnje kvalitetnih pčelinjih proizvoda, ali i otežava primenu apiterapije.
Za očuvanje apiterapije kao terapijske opcije, neophodna je zaštita životne sredine, odgovorno korišćenje pesticida i prilagođavanje pčelarske prakse klimatskim uslovima, zaključuje Šestović.
